STADIONI KOJI UTERUJU STRAH U KOSTI! Samo na jednom je veći "pakao" od srpske Marakane: Lista top 10 najmoćnijih atmosfera na utakmicama
Dodajte Kurir u vaš Google izborNema mnogo fudbalskih stadiona na kojima protivnički fudbaleri osećaju ogroman pritisak.
Među domovima fudbalera gde navijači stvaraju zaglušujuću buku, a atmosfera ponekad podseća na pravi fudbalski pakao našao se i stadion FK Crvena zvezda.
Italijanski list "Gazeta delo sport" napravio je listu najzastrašujućih fudbalskih stadiona na svetu. Neki fudbalski objekti ovaj epitet dobili su zbog toga što stvaraju strašan ambijent i buku, drugi zbog vulkanske atmosfere navijača, a pojedini zbog istorije, političkog i društvenog naboja utakmica.
1. La Bombonjera (Boka Juniors, Buenos Ajres)
Ovde nema nikakve dileme. Nekadašnji dom Dijega Armanda Maradone je bez ikakve sumnje, stadion na kojem je glavni cilj izvući živu glavu. Osvajanje tri boda tu pada u drugi plan. Kapacitet od 49.000 mesta, tribine toliko strme da izazivaju vrtoglavicu, i publika za koju je reći da je neprijateljski nastrojena – blago rečeno. A kada se igra derbi protiv River Plejta, to se zaista pretvara u pakao. Zvaničan naziv je "Estadio Alberto H. Armando", ali za sve ostale – to je La Bombonjera.
2. Marakana (Crvena zvezda, Beograd)
Stadion koji nosi ime po Rajku Mitiću – velikom igraču Crvene zvezde iz prošlosti i prvoj pravoj zvezdi ovog srpskog kluba – poznat je kao "Marakana", što je nadimak očigledno inspirisan čuvenim stadionom u Rio de Žaneiru. Derbi protiv Partizana nema premca u Evropi kada je reč o neprijateljskoj atmosferi, a pre svega – nasilju. Iako ekipa više nije na onom nivou na kojem je bila kada je, predvođena igračima kao što su Savićević, Prosinečki, Jugović i Mihajlović, osvojila Kup evropskih šampiona u Bariju (pobedivši Marsej u finalu 1991. godine), "Marakana" je možda izgubila deo svog nekadašnjeg sjaja, ali i dalje ostaje jedno od najnezgodnijih gostovanja.
3. De Kajp (Fejenord, Roterdam)
I ovde su tribine veoma strme, posebno iza golova, gde navijači Fejenorda, poznati kao "Het Legioen" (Legija), ne prestaju da pevaju. Kada započnu himnu "Ruka u ruci", buka je zaglušujuća. Navijanje je posebno je intenzivno tokom evropskih utakmica i velikih derbija protiv Ajaksa i PSV Ajndhovena.
4. "Ali Sami Jen" (Galatasaraj, Istanbul)
Turska je godinama bila zemlja u kojoj je košarka vodila glavnu reč, zahvaljujući klubovima kao što su Efes, Ulker, a kasnije i Fenerbahče. Danas je fudbal u potpunosti preuzeo primat. Novi dom fudbalera Galate ujedno je i najneprijateljskije okruženje u celoj zemlji. Stadion može da primi oko 55.000 gledalaca, koji navijaju bez prestanka – od prvog do 90. minuta. Derbi protiv Fenera je "zaokružen crvenom bojom", ili bolje rečeno – obeležen crvenim krstom... Ni lokacija ne pomaže: Medžidijekoj spada u manje privlačne delove Istanbula. Usled prodaje prava na ime, stadion se danas zvanično zove "Rams park".
5. "Den" (Milvol, London)
Mračne godine engleskog fudbala osamdesete i devedesete prošlog veka, obeležene huliganizmom, odavno su prošlost. Lokalnu navijačku grupu činili su "Milvol Bušvakersi", koji su ostali upamćeni po ozloglašenim neredima u Lutonu 1985. i Birmingemu 2002. godine. Danas je atmosfera sasvim drugačija, ali sam izlazak na teren stadiona "Den" i dalje izaziva jezu.
6. Vestfalen stadion (Borusija Dortmund)
Ko još ne zna za "Žuti zid"? On je čak poslužio kao inspiracija za novi stadion Milana, čiji je cilj da na obe tribine iza golova replicira taj koncept, oponašajući veliku strminu kakva se može videti na "Signal Iduna parku", domu Borusije Dortmund, gde se okuplja 25.000 navijača. Reč je o prostoru koji je gotovo u potpunosti namenjen stajanju (mada, ko uopšte sedi na takvom mestu), čime se stvara efekat zida o koji su se mnogi protivnici "razbili"...
7. "Mohamed V" (Raža Kasablanca, Maroko)
Derbi u okviru "Botola Pro" lige, najvišeg ranga marokanskog fudbala, između Raže i Vidada, jedna je od onih utakmica koje morate pogledati bar jednom u životu. Stadion u Kazablanci, u lokalnim krugovima poznat kao "Donor", ima kapacitet od 48.000 gledalaca. "Grin bojsi" (Green Boys) i "Orlovi" (Eagles) lokalne ultras grupe, spadaju među najžešće na svetu.
8. Međunarodni stadion u Kairu (Al Ahli i Zamalek, Egipat)
Čak 120.000 gledalaca, koliko ih je prisustvovalo finalu Afričkog kupa nacija 1986. godine, čini afrički rekord koji teško da će ikada biti oboren. Za Afrički kup nacija 2006. godine čiji je domaćin bio Egipat, koji je na kraju i osvojio turnir, kapacitet je smanjen na 75.000 mesta, ali je atmosfera ostala usijana. Ovaj stadion je dom dva najuspešnija egipatska kluba, Al Ahlija i Zamaleka, između kojih vlada duboka, strastvena mržnja. Nakon tragedije na stadionu u Port Saidu 2012. godine (tokom utakmice između domaćeg Al Masrija i Al Ahlija), uvedena su ograničenja broja gledalaca na utakmicama domaćeg prvenstva. Kao posledica toga, atmosfera koja je nekada vladala na ovom stadionu danas je znatno slabija.
9. Stadion Vojske Poljske (Legija Varšava)
Stadion Vojske Poljske, koji zvanično nosi ime maršala Jozefa Pilsudskog, dom je jedne od najvatrenijih navijačkih grupa u Evropi. Utakmice koje Legija igra na svom terenu često prate incidenti sa nasiljem, kao i sankcije UEFA zbog rasizma. Ne dozvolite da vas zavara kapacitet od 30.000 mesta.
10. Stadion Maksimir (Dinamo Zagreb)
Iako je ušao u istoriju zbog nereda iz 1990. godine na utakmici između Dinama i Crvene zvezde – događaja koji je ostao upamćen po tome što je Zvonimir Boban udario policajca, usred tenzija koje će kasnije dovesti do rata na Balkanu i raspada Jugoslavije, ovaj stadion je danas izgubio deo svog (izopačenog) šarma, budući da je tribina preko puta glavne i dalje zatvorena nakon oštećenja u zemljotresu iz marta 2020. godine. Kapacitet je stoga smanjen sa približno 35.000 na 25.000 mesta. Za održavanje atmosfere zastrašivanja sada su zaduženi isključivo ultrasi grupa "Bad Blue Boys", poznati po svom izuzetno neprijateljskom stavu prema protivnicima.
Neverovatno je da sportska redakcija lista "Gazeta delo sport" na listu nije uvrstila stadione ruskih klubova Zenita i moskovskog Spartaka, prvenstveno stara zdanja na kojima su nikli novi ultramoderni objekti, a koji su unazad nekoliko decenija, posebno devedestih godina bili poprišta žestokih okršaja ultrasa dva kluba i velikog rivalastva između Sankt Peterburga i Moskve.
Isto tako, na listi mesto nije našao i čuveni "Seltik park" dom fudbalera škotskog kluba Seltika. Na njemu više od 60.000 gledalaca peva tradicionalne navijačke pesme. Atmosfera tokom utakmica protiv gradskog rivala Rendžersa ima posebnu težinu, jer su na jednoj strani tradicionalisti iz Seltika, a na drugoj probritanski orijentisani navijači iz redova Policajaca.